Već godinama naše društvo potresa dilema da li kopati jadarit, rudu iz koje se dobija litijum, i koje bi posledice taj proces imao po ljude i prirodu. Poznat je sastav jadarita, pojednostavljeno litijum-borata, pa i elemenata koji ga čine – hemijska formula je LiNaSiB3O7(OH) – ali i elemenata i jedinjenja koji bi se javili tokom tehnološkog procesa prerade same rude. Zna se, recimo, da akutno trovanje arsen(ik)om vodi trbušnim smetnjama, a u većim dozama i smrti, dok dugotrajno (hronično) trovanje ima za posledicu oštećenje i tamnjenje kože, povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, negativan efekat na nervni sistem, uz usporen kognitivan razvoj dece, kao i rak kože, pluća i mokraćne bešike.
Ostavimo po strani ostale hemijske, ekološke, ekonomske, socijalne i druge rizike rudarenja jadarita, uključujući akustično zagađenje, svakodnevan transport sa velikih rastojanja milion i sto hiljada litara (!) sumporne kiseline itd., pa se okrenimo nepoznanicama.
Koliko je zaista zatvoren tehnološki proces? Koja je verovatnoća rizika od havarije i kojih razmera bi bile posledice? Kakve su ekološke štete? I – da ne nabrajamo dalje – nameće se ključno pitanje: postoje li šanse da se kontaminiraju dragocene rezerve podzemne vode u Mačvi?
Odluka je dodatno otežana zbog našeg lošeg iskustva sa stranim kompanijama, nespremnosti ili nesposobnosti naših vlasti da ih nateraju da poštuju ekološke, socijalne, etičke i druge standarde, tajnovitosti ugovaranja koje budi sumnju na korupciju i, dodatno, zato što kompanija sa kojom treba sarađivati uživa vrlo lošu reputaciju čak i u kategoriji alavih multinacionalnih predatora spremnih da izvuku profit po svaku cenu, bez obzira na ekološke, humanitarne i druge posledice po lokalnu sredinu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
