Tinejdžeri su najnenaspavanija populacija u SAD. U proseku, tinejdžeri ne spavaju dovoljno, i što je još važnije, ne spavaju dovoljno kvalitetno, pokazuju istraživanja. Mogli bismo da okrivimo mobilne telefone i druge tehnologije koje emituju svetlost za to što decu drže budnima noću, ali kasne noći su samo deo jednačine. Pored tehnologije, ovoj kolektivnoj pospanosti doprinosi i jedan prilično nesporan faktor – vreme početka škole.
Istraživači su decenijama prikupljali dokaze koji pokazuju da bi pomeranje prvog zvona u školi koristilo fizičkom, mentalnom i emocionalnom zdravlju tinejdžera, a da ne spominjemo njihov akademski učinak. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti, zajedno sa nekoliko medicinskih društava, odobrili su ovaj kasniji početak škole. Neki školski okruzi, kao i država Kalifornija, već su dali zeleno svetlo pomeranju vremena početka nastave, piše Scientific America.
Ipak, previše školskih okruga okleva da izvrši promenu, bilo iz logističkih, finansijskih ili kulturoloških razloga.
“Ovo nije fer prema tinejdžerima. Generacija đaka ’juri’ nadoknadu od COVID-a, a mi moramo da damo prioritet njihovom zdravlju i dobrobiti tako što ćemo odložiti početak školskog dana.”
Tinejdžerima je potrebno oko devet sati sna noću – ali su bliži sedam. Oko puberteta, njihovi cirkadijalni satovi se pomeraju za nekoliko sati, što znači da se umaraju kasnije i da se bude kasnije ujutru. Situacija se preokreće u odraslom dobu. Biološka priroda ovog dnevnog ritma znači da slanje tinejdžera u krevet ranije ne mora značiti da će ranije zaspati.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
