Svakog proleća, u vreme napada zemalja–članica NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, opravdano ožive sećanja na 78 dana surovog bombardovanja naše tadašnje krnje Federacije (činile su je još samo Srbija i Crna Gora).
Pritom se upadljivo izbegava najvažnija i jedina nenadoknadiva šteta od tog nesrećnog rata – broj izgubljenih ljudskih života. Ne samo sa civilizacijske, već i sa ljudske strane neshvatljivo je da posle više od četvrt veka još uvek licitiramo mrtvim dušama, nagađajući da li ih je bilo 756, 3500 ili čak 5000. Politička manipulacija je jedini razlog održavanja te nedostojne „nedoumice“.
Samo uzgred se pomenu ogromni materijalni gubici, oštećenja infrastrukture i uništenje industrijskih pogona, a poslednjih godina načelno se navode, ali vrlo uopšteno, i velike količine hemijskih otrova ispuštene u životnu sredinu.
Ne ide se u detalje, jer smo mi toliko zagadili i nastavljamo da zagađujemo vazduh, zemlju i vodu da ni u godinama neposredno posle bombardovanja nismo uspevali da pokažemo da su izlivene i isparene količine hemikalija napravile upadljivu razliku u odnosu na osnovni nivo kontaminacije.
Najveći naglasak stavlja se na osiromašeni uranijum (OU), kao maltene jedino zlo koje nas je snašlo s proleća 1999. godine. Tom hemijskom elementu, smesi tri prirodna izotopa, kod nas se – za razliku od ostatka sveta – čak i među delom obrazovanog sveta pridaju skoro mitske osobine kao o navodnom uzroku masovnog pobola i pomora od raka.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
