Uzroci i faktori rizika za poremećaje zdravlja najčešće se otkrivaju epidemiološkim studijama, tj. upoređivanjem različitih segmenata populacije, njihovih nepromenljivih (pol, uzrast, nasleđe) i promenljivih osobina (navike, ponašanje, profesionalna i druga izloženost). Ishod istraživanja je izvesniji ukoliko su činioci odgovorni za obolevanje potentniji. Primera radi, šanse pušača ili radnika u azbestnoj industriji da obole od raka nekoliko desetina puta su veće u odnosu na njihove parnjake lišene takve izloženosti. Navedene čvrste povezanosti relativno je lako uočiti.
U mnogim drugim situacijama, uključujući samoubistvo, razlike između osoba izloženih i neizloženih pretpostavljenim faktorima rizika mnogo su manje. Tada i savesnim istraživačima promaknu sistematske greške i prikriveni uticaji koji izokrenu predstavu o uzročno-posledičnim odnosima. Zato smo u ovom prikazu – sa po nekim retkim izuzetkom kada je broj ispitanika bio impresivno veliki – uzimali u obzir samo zbirne analize, zasnovane na većem broju pojedinačnih istraživanja. Čak i tada, kako će se videti, uočavaju se razlike između studija, ilustrujući kako je složen i težak put do istine.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
