Ne samo da laička i medicinska javnost različito vide uzroke (tačnije, faktore rizika) za nastanak raka, već i među lekarima neretko vladaju pogrešne predstave o tom pitanju. Naučna istraživanja su do sada, međutim, prilično jasno pokazala koji činioci i u kojoj meri povećavaju verovatnoću nastanka raka kod ljudi, a koji su bez ikakvog uticaja na takav ishod ili imaju samo marginalan značaj. Pođimo prvo od zabluda, sa posebnim naglaskom na predrasude prisutne u našoj sredini. One se najpre odnose na stres, povrede, hranu, hemijsko zagađenje, zračenje itd.
Lažni uzroci raka
Stres. Često se u razgovoru može čuti kako je neki sirotan oboleo od raka zato što je, „sasvim očekivano“, dugo bio izložen jakom stresu. Postoje, naravno, traumatski životni događaji, poput smrti deteta, gubitka posla, razvoda itd., koji ugrožavaju zdravlje. To se ispoljava nizom bolesti i stanja, od promena na koži (neurodermatitis) i smetnji u pražnjenju creva, do šloga (zbog skoka krvnog pritiska) i infarkta (zbog grča srčanih krvnih sudova). Raka, međutim, na toj listi nema.
Tome u prilog govori i iskustvo iz nemačkih konclagera, sovjetskih gulaga i jugoslovenskog „rada na mermeru“. Dešavalo se da po neki logoraš, poput Solženjicina, dobije rak, ali učestalost takvih pojava nije prelazila očekivanja karakteristična za ostalu populaciju.
S tim u vezi vlada još jedno predubeđenje. Rak je, navodno, sve češći, jer smo izloženi stresu više nego ikada ranije. Dovoljno je da se baci pogled na prepune kafiće, načičkane na po pedesetak metara razdaljine, pa da se shvati neosnovanost te tvrdnje. Ona posebno nerealno zvuči još živim svedocima života tokom perioda obnove zemlje posle Drugog svetskog rata. Tada se radilo i subotom, a nedeljom se „dobrovoljno“ išlo na akcije izgradnje u organizaciji Narodnog fronta. Ljudi su mnoge sate provodili čekajući u dugim redovima zato što bi se pronela vest da će stići šećer, brašno, zejtin ili mast. Rešo, jedina električna naprava osim sijalice (malo ko je imao radio-aparat pre ranih pedesetih godina), nije smeo da se koristi, pa bi se za kuvanje kafe i leti palila vatra u šporetu. Iz ondašnje perspektive (ali samo iz nje) sada smo zaista u „zlatnom dobu“.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
