U dilemi da li priču o “botoksu” započeti iz ugla predrasuda kojima se njegova uloga u medicini banalizuje i virtuelnih ali društveno usvojenih kriterijuma lepote i starenja, ili je početi činjenicama o samom molekulu, dolazi se do zaključka da je dve ključne činjenice o njemu teško izbalansirati kratkom definicijom. Razlog su refleksije potpunih krajnosti. Sa jedne, botulinum toksin je među najpotentnijim i najsmrtonosnijim poznatim supstancama na planeti, a sa druge, on se decenijama unazad u medicini koristi kao vrlo bezbedan i efikasan lek. Ključ prevazilaženja pomenutih krajnosti predstavlja mogućnost da ovaj molekul koristimo dozirano i ciljano te postižemo lokalizovano dejstvo, istovremeno izbegavajući sistemsku izloženost koja bi mogla biti pogubna. Ovo naravno nije omogućeno samo načinom aplikacije, odnosno korišćenjem igle u primeni “botoksa”, već brojnim drugim prirodnim specifičnostima pomenutog toksina, kao i diskretnim modifikacijama u njegovoj proizvodnji. Ipak, mnogo važnije za početak bilo bi razuveravanje da “botoks” nikako ne može biti metafora namerno naruženog izgleda u cilju zaustavljanja starosti. Ne samo da botulinum toksin ima širi medicinski značaj od onog koje je društvu već poznato, već i taj naruženi izgled načinjen u cilju zaustavljanja starosti najčešće nema nikakvu vezu sa primenom “botoksa”.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
