U dilemi da li priču o “botoksu” započeti iz ugla predrasuda kojima se njegova uloga u medicini banalizuje i virtuelnih ali društveno usvojenih kriterijuma lepote i starenja, ili je početi činjenicama o samom molekulu, dolazi se do zaključka da je dve ključne činjenice o njemu teško izbalansirati kratkom definicijom. Razlog su refleksije potpunih krajnosti. Sa jedne, botulinum toksin je među najpotentnijim i najsmrtonosnijim poznatim supstancama na planeti, a sa druge, on se decenijama unazad u medicini koristi kao vrlo bezbedan i efikasan lek. Ključ prevazilaženja pomenutih krajnosti predstavlja mogućnost da ovaj molekul koristimo dozirano i ciljano te postižemo lokalizovano dejstvo, istovremeno izbegavajući sistemsku izloženost koja bi mogla biti pogubna. Ovo naravno nije omogućeno samo načinom aplikacije, odnosno korišćenjem igle u primeni “botoksa”, već brojnim drugim prirodnim specifičnostima pomenutog toksina, kao i diskretnim modifikacijama u njegovoj proizvodnji. Ipak, mnogo važnije za početak bilo bi razuveravanje da “botoks” nikako ne može biti metafora namerno naruženog izgleda u cilju zaustavljanja starosti. Ne samo da botulinum toksin ima širi medicinski značaj od onog koje je društvu već poznato, već i taj naruženi izgled načinjen u cilju zaustavljanja starosti najčešće nema nikakvu vezu sa primenom “botoksa”.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
