Devojka iza platna

„Bila je visoka, izraženog nosa, ovalnog lica i prelepih zagasitocrnih očiju, pomalo iskošenih. Kao da je oko sebe širila posebnu svetlost koja ju je izdvajala od drugih žena. Sećam se jednog prizora iz Muzeja savremene umetnosti u Njujorku. Gospođe koje su bile među zvanicama trebalo je da stanu ispod onih izloženih slika koje su ih predstavljale. Bile su tu najlepše žene koje su tada živele u Americi, glumice, mannequins, princeze i vojvotkinje evropske aristokratije u izgnanstvu, puno nakita i izuzetna elegancija. Milena je zakasnila i probijala se između zvanica. Na sebi je imala crnu haljinu, bez nakita, gotovo da ga više nije ni imala, na glavi jedan od onih malih šešira koje je sama pravila… kao da je sad gledam, visoka, uspravne glave… sve oči su bile uperene u nju, čak i kasnije, kada se pridružila ostalima.“

To je Milena Pavlović Barili, slikarka i pesnikinja, prema Đankarlu Menotiju, njenom “bliskom” prijatelju, čoveku koji ju je jako dobro poznavao, kojem će poveriti svoju poslednju sliku “Monahinja” i najveću tajnu pred smrt, a koju će on godinama kasnije ispričati i pojačati sumnju u zvaničnu verziju kako je umrla – da je najtalentovaniju srpsku slikarku izdalo srce.

Rođena Požarevljanka, po majci potomkinja Karađorđevića, po ocu naslednica italijanske umetničke porodice Barili, sa hotelskim adresama od Pariza do Njujorka, prijateljica važnih umetnika i boema u posleratnom svetu, umetnica čije su slike izlagane u evropskim galerijama dok za nju u Srbiji nije bilo mesta ni da se zaposli kao profesor crtanja, prva Srpkinja koja je ušetala u „Vog“, imigrantkinja u Americi koja je stanovala u pansionu gazde iz Novog Pazara, imala je sve karakteristike da u današnjem vremenu bude superstar.

Zanimljivo poreklo, pojava, obrazovanje, talenat, ali i nomadski stil života koji će joj dati multikulturalnost, pa i da se izražava i piše pesme na nekoliko jezika, prijateljstva i priznanja velikih umetnika, manje su zanimljiv deo za one koje zanima ko je iza platna bila Milena Pavlović Barili.

Slikarka u koju se zagledao Musolini, bolešljiva žena od srca, ali i žena slomljenog srca koja je birala, izgleda, pogrešne muškarce – jedan će je zvati da utroje idu na Kubu, drugi – njen suprug bio je biseksualac i optuživan da je umešan u njenu misterioznu smrt.