“Jedino što može da me zaustavi je smrt”

Drugi deo ekskluzivnog feljtona iz knjige “Tupak Šakur: Autorizovana biografija” autorke Stejsi Robinson (prevod Ivana Veselinović), u izdanju Lagune. Zahvaljujući izdavaču, objavljujemo poglavlje “California Love”, koje govori o Tupacovom prelasku na Death Row Records i snimanju albuma “All Eyez on Me”. 

Svi nastavci biće dostupni ovde.

***

Tupak je bio na slobodi zahvaljujući kauciji, ali nije bio slobodan u potpunosti. Pravne bitke u toku su ga opsedale. Čarls Ogltri slao je nedeljne memorandume u hotel Peninsula naslovljene na Tupakov alijas, „gdin Dobrodošljak Kući“, izveštavajući ga o statusu njegove žalbe i drugim pravnim slučajevima koji su se vodili u Atlanti, Teksasu, Njujorku i Kaliforniji.

Uprkos tome – ili baš zahvaljujući njima – svojim pravnim nevoljama, nadoknadama i poravnanjima koja su se gomilala, Tupak je nastavio sa produkcijom albuma brzinom svetlosti. Jednog dana se Džoni Džej u studiju pojavio potišten i rekao Tupaku: „Čoveče, neću da dozvolim da ovo utiče na moju kreativnost ali upravo sam saznao da sam usvojen.“

Tupak je saosećao sa svojim saradnikom ali nije imao vremena da se bavi Džonijevim ličnim problemima. Nije zastao ni da se pozabavi sopstvenim. Ipak je pokušao da Džoniju stavi do znanja da razume. „Jebiga, Džej, ja svog ćaleta nisam ni upoznao“, odgovorio je Tupak. „Jebeš to. Hajde da radimo.“

Pored svega sa čim se suočavao u ovom periodu, desilo se i ubistvo jednog od njegovih dugogodišnjih prijatelja. Tridesetog novembra 1995. godine, tačno godinu dana otkako je Tupak bio upucan ispred Kvad studija u Njujorku, Rendi Streč Voker je ubijen u pucnjavi u Kvinsu. Nekada su bili nerazdvojni ali nisu se čuli otkad je Tupak izašao iz zatvora. U danima i nedeljama koje su usledile nakon pljačke u Kvadu, zamerio je Streču na odsustvu reakcije i nisu bili u prilici da se pomire pre nego što je Streč ubijen.

I dalje nije želeo da uzme slobodan dan, ali je konačno pristao na intervju sa MTV-jevom Tabitom Soren koji je Papa Dži pokušavao da zakaže. Koračali su čuvenim šetalištem Venis Bič, pod nebom sivkasto-plave boje. Dok su ih duž staze pratili snimatelji, govorio je o svom detinjstvu, poslu u Raund Tejbl piceriji, majčinom statusu heroine, vremenu koje je proveo u zatvoru i poseti Šok Džija dok je boravio tamo. Dotakli su se i njegovih stavova o studiranju.

„Oduvek sam želeo da odem na koledž. Ali da odem na koledž i da se osećam prijatno… znaš kako to ide, dosta ljudi koji studiraju već imaju sređenu životnu situaciju. Neko im plaća školarinu. Imaju smeštaj. Imaju gde da žive dok studiraju. Dobijaju novac i sve to… neko može da plati školarinu… ja to nemam. Sve dok to ne budem imao, ne mogu da studiram, sve i da želim.“