Izvode sve ukućane napolje. Uz bubnjeve, gongove i dva noža, pet šamanki, starih između trideset i sedamdeset jedne godine, isteruju duhove i sve ono što nazivaju „nečistoćama“. Zatim pozivaju porodicu da se vrati u kuću. Jedna od njih, odevena u obrednu nošnju, pleše udarajući činelama, dok se majka i baka preminule klanjaju pred oltarom sa darovima. Sati prolaze.
Ovaj obred, namenjen smirivanju duše preminule žene, koji je opisao etnolog Aleksandar Gijemo, održan je između 10. i 11. avgusta 1982, od 19.25 do 8.40, u selu udaljenom dvadesetak kilometara od Seula, glavnog grada Južne Koreje. Reč je o tipičnom šamanističkom ritualu: skupu verovanja i obreda čiji je cilj uspostavljanje veze između ljudi i duhova, naročito snažnom i drevnom u Zemlji jutarnje tišine.
Daleko od toga da je sveden na folklor, šamanizam, odnosno musok na korejskom, i dalje je veoma živ.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
