U Evropi ne jača rusofilstvo, već ukrajinofobija

Pobeda Roberta Fica na izborima u Slovačkoj učinila je vidljivim pukotine u istočnoevropskom bloku prema Ruskoj Federaciji, formiranom posle invazije na Ukrajinu. I to nije jedina loša vest za Ukrajinu i predsednika Volodimira Zelenskog. U Evropi i SAD se čuju sve češće i glasnije kritike i zamerke koje su bile gotovo nezamislive do pre par meseci.

Zelenski sve manje budi simpatije a njegovi zahtevi nailaze na sve manje razumevanje u zapadnom javnom mnjenju koje od njega očekuje, a neki otvoreno traže, fleksibilnost da bi se zaustavila ratna dejstva. Političari i mediji često definišu kao rusofilstvo ono što je u suštini ukrajinofobija ili sve jači šovinizam koji uzima maha na Starom kontinentu. Na taj način se stvara pogrešna slika i o Evropi i o Ukrajini.

Rusko-ukrajinski rat je ekstremno asimetričan, jer Ukrajina zavisi u potpunosti od zapadnih saveznika, vojno, ekonomski, humanitarno, i bitke se vode na njenoj teritoriji, ne računajući sporadične napade dronovima na ciljeve u Rusiji. Zato je za Kijev od fundamentalnog značaja da zapadni front podrške ostane jedinstven. Do sada je u antiruskom bedemu koji ide od Laponije do Trakije jedina mrlja bila Mađarska. Međutim, pored Slovačke, i u Austriji se registruje promena klime usled ponovnog rasta popularnosti rusofilske Slobododarske partije.