Između želje EU da se proširi i Srbije da uđe u EU postoji jedna velika sličnost: i jedni i drugi shvataju koliko je to važno za bolju budućnost građana, ali pred poslom koji bi trebalo da urade, bolnim reformama, teškim političkim odlukama koje moraju da usvoje i pre svega kontradiktornim i suprotstavljenim interesima, i u Briselu i u Beogradu, preferiraju da kupuju vreme i odlažu suočavanje sa surovom realnošću.
Izveštaj 12 francuskih i nemačkih eksperata, naručen od vlada u Parizu i Berlinu, u najboljoj nameri da stimuliše reforme koje bi omogućile proširenje EU, stavio je u prvi plan seriju, zasada, nepremostivih prepreka, kako za EU, tako i za kandidate ili potencijalne kandidate za članstvo u EU uključujući i Srbiju. Kada se poređaju sve karte na sto, ne zna se ko se nalazi pred težim problemom: EU da se reformiše kako bi mogla da se proširi ili Srbija sa ostalim kandidatima da ispuni Kopenhaške kriterijume i reši teritorijalne razmirice.
Podsetimo, Srbija, Ukrajina i Moldavija ne kontrolišu delove svojih teritorija, baš kao što ni Priština nema kontrolu severno od Ibra, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina su opterećene snažnim međuetničkim centrifugalnim silama, a Albanija i Crna Gora su zemlje u kojima je organizovani kriminal jači od države. Međutim, i pored toga, veće su šanse da zapadnobalkanske zemlje i bivše sovjetske republike obave sve tražene poslove i ispune neophodne uslove nego da se unutar EU dogovore i postignu konsenzus o reforma i epohalnim promenama.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
