Na ulazu u Bahmut sa jugozapadne strane prepoznatljivi simbol grada je stari lovac iz sovjetskog doba MiG-17 postavljen na stelu u maniru ikonografije SSSR-a. Za vreme borbi ukrajinski vojnici su se često snimali pored tog marketnog simbola grada, da pokažu da su još uvek tu. Sada poziraju Prigožinovi „muzikanti“.
Borbe se vode za ruševine. Kada se završe, a sada više nema sumnje povoljno po „muzikante“, grad se više neće zvati Bahmut. Biće ponovo Artjomovsk po Staljinovom prijatelju iz revolucionarnih dana koji je stradao pre 102 godine u nekakvoj dresini pogonjenoj avionskim motorom. Ukrajinci su na talasu izbacivanja svega što su smatrali za rusko i nasleđe ere SSSR-a promenili ime mesta pre sedam godina. Sada se Rusi inate, ali to neće promeniti tužnu savremenu istoriju – od grada koji je imao nekih sedamdeset hiljada stanovnika ostale su ruševine, smeće, razbacana ratna tehnika i municija, tela, ljudska tela onih koji su branili grad i onih koji su jurišali na odbrambene položaje koje su Ukrajinci držali duže od sedam meseci ako računamo samo direktne borbe za urbanizovane delove. Početkom avgusta prošle godine Rusi su, uz snažnu artiljerijsku podršku, poluokružili grad, ali zamah su istrošili, odbrana se sredila. Prodor se pretvorio u pozicioni rat, svakodnevica su postali artiljerijski dueli i rutinske obavesti za javnost obeju zaraćenih strana o žrtvama protivnika i naravno neznatnim gubicima na svojoj strani. U stvari, Bahmut se kao i Soledar pretvorio u klanicu. Borbe su se iz nedelje u nedelju vodile u Ulici Patrisa Lumumbe, na istočnom prilazu gradu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
