Redžep Tajip Erdogan je shvatio kao ozbiljno upozorenje poraz svog velikog prijatelja Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj i želi da u korenu saseče svaku mogućnost da izgubi na sledećim predsedničkim izborima i pre svega da spreči izranjanje nekog turskog „Mađara“ i „Tise“ sposobnih da preuzmu vlast u Ankari. Takođe, državne institucije i službe, od pravosuđa i policije do obaveštajnih službi, koje su u međuvremenu pretvorene u lični Erdoganov servis, rade na razbijanju CHP-a i drugih opozicionih partija s ciljem da ih transformišu u ikebanu za održavanje privida demokratije i demokratskih i slobodnih izbora.
Erdoganov režim hapsi ili smenjuje dekretima izabrane opozicione gradonačelnike i predsednike opština koji su pobedili na izborima 2024. godine. Nije reč samo o gradonačelniku Istanbula Ekremu Imamogluu već i o desetinama i stotinama lokalnih funkcionera, a sve sa ciljem da se kreiraju uslovi za pobedu na sledećim izborima, ako zatreba i uz manipulacije biračke volje. Vrhunac je bio smenjivanje izabranog predsednika Republikanske narodne partije (CHP) Ozgura Ozela i vraćanje Erdoganovog „omiljenog opozicionara“ Kemala Kiličdaroglua na čelo nekadašnje Ataturkove stranke.
Drugim rečima, da mu se ne bi dogodila Orbanova sudbina, Erdogan je počeo da primenjuje Putinova pravila: ne samo da je potčinio sve medije, institucije, policiju, vojsku, sudove, tužilaštva, privredu, univerzitete, već želi i da bira ko će da mu bude protivnik na predsedničkim izborima. Istina, još nije počeo da ubija potencijalno opasne rivale, zasad ih samo hapsi.
Glasači će izaći na birališta pre 2028. godine, kada ističe aktuelni predsednički mandat, jer je to jedini način da Erdogan učestvuje na izborima bez menjanja i kršenja Ustava. Po slovu najvišeg pravnog akta turski reis ne bi mogao da se kandiduje ponovo za predsednika budući da je iskoristio maksimalni broj mandata. Budući da Ustav pominje dva puna mandata, sudije pod kontrolom Erdogana će kreativno tumačiti ustavnu normu i dozvoliće mu da ponovo učestvuje u izbornoj trci pod izgovorom da nije bio puna dva mandata na predsedničkoj funkciji. Podsetimo, ovo je treći mandat Erdogana, ali zbog promene Ustava 2017. godine prvi mandat mu se ne računa pošto je izvršeno anuliranje prethodnih funkcija.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
