Donald Tramp nije lud – kako ga njegovi politički rivali diskvalifikuju – ali ima narcisoidni poremećaj ličnosti, a uz to idu sve karakteristike koje je pokazao bezbroj puta u prethodnih 80 godina: egoizam, megalomanija, arogantnost, neiskrenost, neodgovornost, prevrtljivost, nepredvidivost, nepoštenje, licemerje, oportunizam. Nijedna od pomenutih karakteristika nije dovoljna da bi pojedinačno opisala ličnost predsednika SAD, ali sve zajedno daju, više-manje, preciznu ideju o kakvoj se osobi radi.
Tramp nije strateški i svesni hazarder, on je kompulsivni igrač pokera koji kreira situacije koje ne može da iskontroliše do kraja ili da ih dobro proceni, zato je često žrtva svoje impulsivnosti i frustracije. Ideja da je najbolji i nepogrešiv dovodi ga u sukob sa pravilima igre i primorava ga da stalno traži izlaz iz ćorsokaka ili tunela. Jednostavno, Tramp je vladao u prvih godinu i po dana kao da mu nije potrebna podrška birača.
Tramp nije ni dvadesetvekovni diktator ili autokrata, ali jeste ekstremno opasna pretnja, pre svega po SAD i zapadni svet. Ključna razlika između američkog predsednika i prošlovekovnih totalitarnih vladara jeste u njegovom doslednom odbijanju bilo kakvog etatizma i kolektivizma, a na čemu su oni bazirali vlast. Mnogi od njih su idealizovali rat kao sredstvo i smatrali ga neizbežnim, dok Tramp igra na kartu moći, pretnji, zastrašivanja kako bi stigao do povoljnih dogovora jer želi da kreira sliku o sebi kao velikom „dealmakeru“. Samo kada je frustriran zbog nemogućnosti da postigne „deal“, Tramp pribegava vojnim akcijama.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
