Osam i po decenija od završetka građanskog rata i gotovo pola veka od kraja režima kudilja Fransiska Franka, Španija je i dalje nepomirljivo podeljena, gotovo po istim šavovima. Proces formiranja nove vlade Pedra Sančeza probudio je duhove neraščišćenih računa različitih Španija sa tendencijom ujedinjenja u dva heterogena bloka, baš kao što je bio slučaj tokom tridesetih godina prošlog veka.
Pedro Sančez je na putu da postane prvi premijer u istoriji Evrope koji je gotovo čitavu deceniju proveo na čelu zamlje sa manjinskom vladom. Upravo zbog te anomalije, vrlo su male šanse da na kraju balade Sančez ili Španija ne plate visoku cenu. Sančez je autentitični politički akrobata, ali će u ovoj igri biti potrebno mnogo više od njegovih “akrobatskih” sposobnosti.
Naime, “istorijski dogovor”, kako su pojedinci nazvali sporazum španskih socijalista i katalonskih secesionista, neće voditi ka nacionalnom pomirenju, naprotiv – otvoriće novu sezonu nepremostivih podela u španskom društvu između onih koji se zalažu za centralizovanu, unitarnu državu i onih koji su za decentralizaciju i dijalog između predstavnika različitih naroda u Španiji. Nepremostivo raslojavanje se sve više detektuje i kroz odnos republikanaca i monarhista, zagovornika evropskih i tradicionalnih vrednosti, kao i oko pitanja migranata, islama, abortusa, rodne ravnopravnosti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
