Na izborima je izvesno samo da će se De Gol prevrnuti u grobu

Nešto je trulo u državi Francuskoj! Gotovo polovina građana Pete republike koja izlazi na glasanje daje, sada već možemo da kažemo u kontinuitetu, poverenje strankama ekstremne desnice i levice, oličenim u Marin Le Pen, Eriku Zemuru, Žan-Liku Melanšonu i drugim manjim ekstremnim formacijama. Francuska je od nastanka Italije – kojoj je inače “kumovala” zahvaljujući uslugama kurtizane visokog ranga Virdžinije Oldoini na dvoru Napoleona III – gledala na “rođake” sa druge strane Alpa sa visine a danas im je uzor Đorđa Meloni i njena koalicija svih boja desnice čiji bi pelcer da uzmu za Petu republiku.

Primer Italije je još elokventniji za ono što čeka Francusku i neće biti nimalo prijatno. U jednom momentu u Drugoj republici su se birači većinski izjasnili za prokineski Pokret pet zvezda i prorusku Ligu Matea Salvinija. Haos u koji su gurnule zemlju te dve partije morao je da sređuje Mario Dragi. Problem Francuza je što oni nemaju političku figuru ili eksperta kalibra Dragija da “počisti” brljotine suverenista i populista, a neće biti jednostavno pospremiti ga.

U Velikoj Britaniji su imali nesreću da pre par godina biraju između Borisa Džonsona i Liz Tras na jednoj strani i Džeremija Korbina na drugoj. Videli smo kako su prošli, a Bo Džo i Korbin su još “light” verzije Le Penove i Melanšona. Kao što Britanija nije mogla da progleda dok je birala između lošeg i goreg, tako i Francuska neće izaći iz noćne more dok se za vlast budu borili Marin Le Pen i Melanšon, protivnici EU, Putinovi simpatizeri i laki na neodgovornim obećanjima poput odlaska u penziju sa 60 godina.