Može li Srbija da bude zloupotrebljena u Ujedinjenim nacijama?

Pravno neobavezujuća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici mogla bi da se vrati kao bumerang svojim promoterima, pre svega Nemačkoj, ali i onima koji joj se opiru, u prvom redu Srbiji.

Berlin je sa rezolucijom želeo da popravi svoj imidž u muslimanskim zemljama i da zaštiti interese, pre svega ekonomske i trgovinske, koji su dovedeni u pitanje zbog pozicije Savezne Republike prema Izraelu u ratu sa palestinskom terorističkom organizacijom Hamas.

Nemačko ministarstvo inostranih poslova iskoristilo je poklon koji im je servirao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik da sponzorišu rezoluciju o genocidu u Srebrenici i tako pokušaju da ojačaju odnose sa islamskim svetom. U Republici Srpskoj, uz podršku vlasti, godinama se ne negira samo genocid u Srebrenici, već se slave i uzdižu na nivo nacionalnih heroja lica koja su osuđena za ratne zločine, uključujući i najpoznatije među njima, Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Evropska unija, njene članice i SAD su bezbroj puta upozorile zvaničnu Banjaluku da prestane sa veličanjem ratnih zločinaca, da poštuju sudske presude i ne negiraju genocid u Srebrenici. Odgovor Dodika i njegovih saradnika je po pravilu bio obeležen dodatnim sipanjem soli na ranu ili dolivanjem ulja na vatru.

Zvanična Srbija umesto da osudi ponašanje vodećih funkcionera Republike Srpske posvetila se relativizaciji ili traženju kontrateže za zločin u Srebrenici, manipulišući sa genocidom nad Srbima u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Politika negiranja, relativizacije ili minimalizacije zločina oduzela je Banjaluci i Beogradu legitimaciju i kredibilitet da s pravom traže procesuiranje odgovornih za zločine nad građanima srpske nacionalisti u ratovima za jugoslovensko nasleđe i njihovu javnu osudu od strane evropskih i američkih partnera.