Ko će ovog puta spasti Francusku?

Emanuel Makron je dva puta pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj na talasu straha od dolaska ekstremne desnice i Marin Le Pen na vlast. Na izborima sledećeg proleća ta taktika neće biti dovoljna za pobedu jer je Nacionalno okupljanje postalo prihvatljivo za polovinu građana Francuske.

Istovremeno, industrijska proliferacija kandidata za predsedničke izbore, na programu 18. aprila i 2. maja, ide naruku kandidatima ekstremne desnice i radikalne levice. Prvima otvara priliku da konačno osvoje Jelisejsku palatu, a drugima da stignu, premijerno, do drugog izbornog kruga.

Odlazeći predsednik Emanuel Makron ne može da se kandiduje zbog iscrpljenog broja mandata na čelu Pete republike, što je dodatno doprinelo inflaciji aspiranata za njegovog naslednika. Marin Le Pen i Žan Lik Melanšon su sigurni učesnici sledeće predsedničke utakmice, dok je prilično neizvesno koliko će biti kandidata umerene levice, umerene desnice, centra, kao i drugih političkih porodica, od zelenih do komunista.

Bivši Makronovi premijeri Eduar Filip i Gabrijel Atal, kao i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, najozbiljniji su kandidati centra. Na umerenoj levici kruže imena bivšeg predsednika Fransoa Olanda, Rafaela Gliksmana, Marin Tondelije i još nekoliko prvaka tog bloka, dok umerena desnica takođe ima seriju kandidata, od bivšeg ministra unutrašnjih poslova Bruna Retajoa do bivšeg premijera Dominika de Vilpena.

U takvoj konstelaciji, imajući u vidu ogromnu prednost kandidata Nacionalnog okupljanja u prvom krugu, u borbi za drugo mesto moglo bi da bude dovoljno i manje od 20 odsto glasova za ulazak u završni krug izbora. Ko bude uspeo da se ujedini oko jednog kandidata drastično će povećati šanse za prolaz u drugi krug. U suprotnom, to bi bio idealan scenario za Žan Lika Melanšona.

Sledećeg proleća, ako je suditi po ispitivanjima javnog mnjenja, Peta republika će biti blizu, kao nikada dosad, da dobije prvog predsednika sa ekstremne desnice, a Nacionalno okupljanje, to jest bivši Nacionalni front, da bude noseća snaga izvršne vlasti.