Prošlovekovni ulazak na istorijsku scenu crvenih i crnih diktatura sa komunistima u Rusiji, fašistima u Italiji i nacistima u Nemačkoj, otvorio je sezonu političkih likvidacija koja i danas traje. Eliminacija Jevgenija Prigožina je samo poslednja u nizu i nije čak mnogo ni originalna jer su se “avionske nesreće” često koristile kao sredstvo za zločine bez krivaca.
Diktatori i autokrate ne praštaju izdaju, pogotovo kad ih iznevere ljudi koji su im bili bliski, ili onih koji u narodu uživaju ugled ili status heroja. Ruski predsednik Vladimir Putin je u intervjuu Fajnanšel tajmsu pre četiri godine označio izdaju kao najteži zločin i da izdajnici moraju da budu kažnjeni.
Za razliku od pravnih i demokratskih država gde niko nije iznad zakona, u eufemistički rečeno “neslobodnim državama” vladar koji se povinuje zakonima se smatra slabim i sklon padu. Definicija Tomasa Džefersona da tamo gde se vlast plaši naroda je sloboda a tamo gde se narod plaši vlast je tiranija, nije ništa izgubila na svojoj snazi i britkosti.
Tirani našeg doba se nisu mnogo promenili, preferiraju da izdaju naređenja, da budu gospodari života i smrti gnušaju se ideje o uspostavljanju pravne države i nezavisnog pravosudnog sistema u kojem bi svi imali pravo na fer i pravično suđenje, uključujući i kriminalce i zaverenike.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
