Severnoatlantski savez, najuspešniji vojni savez u istoriji, jači je nego što je ikada bio. Ruska invazija na Ukrajinu koja je počela u februaru 2022. godine samo je iskristalisala svrhu i vrednosti NATO-a, koji je, s druge strane, među svoje članice uvrstio Finsku i Švedsku. A dok Rusija neprestano gubi vojnike i oružje i kruni svoju dugoročnu ekonomsku otpornost, Ukrajina, a ne NATO, apsorbuje njene nemilosrdne udarce.
Ali šta je s budućnošću? Evropski lideri znaju da Donald Tramp ima solidne šanse da pobedi na novembarskim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i da bi ukoliko do toga dođe, a imajući u vidu Trampovu istoriju s alijansom, njegov povratak na vlast uzdrmao ne samo revnost Amerike kao glavnog snabdevača NATO-a, već i kredibilitet bezbednosnih garancija koje Severnoatlantski savez i čine tako moćnim.
Međutim, treba biti pošten prema bivšem predsedniku i priznati da je on izneo nekoliko zaista legitimnih primedbi. Nakon što je Rusija 2014. izvršila invaziju na Krim, svaka država članica obavezala se da će do 2024. na odbranu utrošiti najmanje dva odsto nacionalnog BDP-a. Pre dva meseca, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će prvi put od stvaranja alijanse (1949. godine) evropske članice konačno kolektivno i ispuniti taj cilj. Ali to je samo zato što neke države, posebno one koje su najbliže ruskim granicama, troše više od predviđene kvote.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
