Tekst je originalno objavljen u 100. broju Mond diplomatika na srpskom jeziku.
Pišu: Fransoa Denor & Antoan Švarc
prvi od dvojice autora je sociolog i direktor istraživanja u Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS), a drugi doktor političkih nauka. Koautori su knjige Evropska socijalna politika se neće dogoditi, Raisons d’agir, Pariz, 2009.
Prevod: Milanka Vorkapić Stojanovć
***
„Graditi Evropu znači graditi mir.” Ovu rečenicu izgovorio je Žan Mone u govoru 17. maja 1953. godine. Njegovu ideju podržao je Nobelov komitet za mir koji 2012. godine dodeljuje svoje prestižno priznanje Evropskoj uniji zbog toga što je, svojim stabilnim institucijama i jedinstvenom valutom, „doprinela tokom šezdeset godina napretku mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi.”
Izgleda kao da su ova dva pojma na neki očigledan način povezana (i štaviše, da se između njih može staviti znak jednakosti, da je Evropa = mir). Ipak, istorijski gledano, evropska ideja je bila predmet veoma različitih tumačenja.
Dok su Emanuel Kant i Viktor Igo razmišljali o uslovima za postizanje večnog mira među evropskim narodima, visoki funkcioneri Trećeg rajha sanjali su o velikoj Evropi pod nemačkom dominacijom. Vafen-SS je tvrdio da štiti Evropu od boljševizma, dok je Legija francuskih dobrovoljaca protiv boljševizma (LVF) s ponosom objavljivala: „Pod zastavom koja vijori, LVF se bori za Evropu.”
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
