Evropa, mir i tržište

Tekst je originalno objavljen u 100. broju Mond diplomatika na srpskom jeziku.

Pišu: Fransoa Denor & Antoan Švarc
prvi od dvojice autora je sociolog i direktor istraživanja u Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS), a drugi doktor političkih nauka. Koautori su knjige Evropska socijalna politika se neće dogoditi, Raisons d’agir, Pariz, 2009.

Prevod: Milanka Vorkapić Stojanovć

***

„Graditi Evropu znači graditi mir.” Ovu rečenicu izgovorio je Žan Mone u govoru 17. maja 1953. godine. Njegovu ideju podržao je Nobelov komitet za mir koji 2012. godine dodeljuje svoje prestižno priznanje Evropskoj uniji zbog toga što je, svojim stabilnim institucijama i jedinstvenom valutom, „doprinela tokom šezdeset godina napretku mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi.”

Izgleda kao da su ova dva pojma na neki očigledan način povezana (i štaviše, da se između njih može staviti znak jednakosti, da je Evropa = mir). Ipak, istorijski gledano, evropska ideja je bila predmet veoma različitih tumačenja.

Dok su Emanuel Kant i Viktor Igo razmišljali o uslovima za postizanje večnog mira među evropskim narodima, visoki funkcioneri Trećeg rajha sanjali su o velikoj Evropi pod nemačkom dominacijom. Vafen-SS je tvrdio da štiti Evropu od boljševizma, dok je Legija francuskih dobrovoljaca protiv boljševizma (LVF) s ponosom objavljivala: „Pod zastavom koja vijori, LVF se bori za Evropu.”