Dva naroda, dve države

Niko ne dovodi u pitanje ambiciju i dobre namere Donalda Trampa da zaustavi rat u Gazi, ali njegovom planu nedostaje supstanca. Predstavljen plan u 20 tačaka na konferenciji za novinare Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua je neka vrsta “poluproizvoda”, u smislu da nedostaje dogovor sa Hamasom. Kao što znamo, mirovni sporazumi se prave sa neprijateljima, u ovom slučaju sa Hamasom, a ne sa prijateljima, kao što su Tramp i Netanjahu.

U Trampovom poimanju spoljne politike stvari se rešavaju u razgovorima sa desetinama drugih nacionalnih lidera, po pravilu ne dužim od petnaest minuta, gde se preko kolena prelome sva teška pitanja i ide se dalje. Zato je kod Trampa teško razlikovati propagandu od dobrih namera ili realnih planova. Pogotovo kada govorimo o delu sveta, Bliskom istoku, gde smo vrlo dobro naučili da, po pravilu, nikada ono što se priča i predstavlja ne odgovara faktičkom stanju na terenu. Tim pre što smo po jevrejskom kalendaru u 5786. godini, a po islamskom u 1447. godini.

Treba biti vrlo oprezan i rezervisan prema pozicijama Katara, Turske, Irana i u manjoj meri Saudijske Arabije i Egipta, koji objektivno, zbog unutrašnjih političkih razloga, imaju interes da sukob u Gazi dobije epilog što pre.

Američki predsednik je posle gotovo dve godine rata u Gazi dotakao dve ključne tačke za njegovo zaustavljanje: garancije izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da će dobiti pomilovanje u procesima koji se vode protiv njega za korupciju i zloupotrebu položaja, i dogovor sa Katarom da prestane da finansira Hamas. Važnu ulogu je odigrao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je zajedno sa saudijskim prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom obećao da neće omogućiti Hamasu da politički preživi, barem ne kao paramilitarna organizacija.