U ime principa oživljenih pobedom nad zlom 1945. godine, zapadni svet, oličen u svojim liberalnim vladama i slobodnoj štampi, izgleda da je izgubio strpljenje u borbi protiv “neliberalnih” protivnika, kako onih unutrašnjih, tako i spoljašnjih. Pribegavanje nasilju sada ne samo da je dozvoljeno, već je možda čak i poželjno, a atentat na Donalda Trampa to i dokazuje.
Telo čoveka koji je pokušao da usmrti Trampa još se nije ni ohladilo a već su počele da mi pristižu poruke tipa “šteta što je promašio”. Kako je vreme prolazilo, tako je svetska javnost saznavala nove detalje atentata, a neslane šale pretvarale su se u teorije. Jasno je da je Tramp nakon pokušaja ubistva postao ubedljivi favorit u trci za ulazak u Belu kuću, i bilo bi naivno ne pomisliti da je, možda, čitav taj slučaj njegovo sopstveno maslo. Napadač je na Trampa pucao sa više od sto metara i “probušio” mu desno uvo, to zvuči kao neki marketinški štos, zar ne? Štos koji bi samo Tramp mogao da smisli.
Anketa koju je krajem juna sproveo The Economist pokazala je da čak 34 odsto ispitanika veruje da je nasilje legitimno i prihvatljivo sredstvo kojim se može sprečiti Trampov povratak na vlast, dok njih nešto manje, oko 30 odsto, smatra da je nasilje opravdano sredstvo kojim bi Tramp mogao da se posluži kako bi se vratio na vlast. Tako dolazimo do zaključka da su liberalni tabor – nazovimo ga tako u nedostatku boljeg termina – i “antitrampisti” skloniji pribegavanju nasilju nego što su konzervativni i “trampistički”. Uostalom, mladić koji je u subotu pokušao da ubije Donalda Trampa je, bar prema onome što su plasirali mediji, bio naklonjeniji Demokratskoj partiji. Liberali su se atentatu grohotom smejali.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
