Pre pet godina Emanuel Makron je šokirao dobar deo evropskog javnog mnjenja izjavom da je NATO moždano mrtav. Ruska invazija na Ukrajinu, isplivavanje na površinu pravog lica Kine, demografski pritisak sa afričkog i azijskog kontinenta, kao i ambicije regionalnih sila u okruženju EU, predstavljali su seriju, metaforički rečeno, električnih šokova koji su oživeli Severnoatlantsku alijansu i dali joj puni smisao u međuvremenu. Štaviše, Finska i Švedska su postale nove članice.
Makron je prethodnih nedelja, u više navrata, upozorio da je Evropa smrtna i da može da umre, uzdajući se da bi njegovo upozorenje, kao u slučaju Severnoatlantske alijanse – ovoga puta bez potrebe za novim ratom ili velikom krizom – moglo da deluje otrežnjujuće i stimulativno.
Francuski predsednik je promovisao dva referenduma u junu u kojima se isprepliću njegova politička perspektiva i budućnost EU. Na jednoj strani Makron je ušao direktno u izbornu trku za Evropski parlament sa svim rizicima koje ona nosi, a na drugoj je lansirao niz inicijativa o kojima će se izjasniti lideri država članica EU u sledećem mesecu. Od ishoda ta dva izjašnjavanja zavisi ne samo politička sutrašnjica Makrona već mnogo više sudbina EU i čitavog Starog kontinenta.
Suočen sa veoma lošom pozicijom svoje liste „Besoin d’Europe” u svim ispitivanjima javnog mnjenja pred izbore za Evropski parlament – Nacionalno okupljanje Marin Le Pen ima više od deset procenata veću podršku – Makron je odlučio da pretvori izlazak građana na biračka mesta u izjašnjavanje o njegovih sedam godina provedenih u Jelisejskoj palati.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
