Kriza u Poljskoj nije ustavna, nije institucionalna, već politička. Ona nije počela sa pokušajem smene predsednika Ustavnog suda Bogdana Švječkovskog, već pre 11 godina, kada je kleropopulistička stranka Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog preuzela kontrolu nad Ustavnim sudom postavljajući partijske sudije.
Poljski primer je tipičan za sva društva koja se oslobode autokrata ili tzv. režima neliberalne demokratije: kako demontirati neliberalnu demokratiju sa njihovim ljudima raspoređenim po dubini u svim institucijama, uz poštovanje pravila pravne države i liberalne demokratije?
Mađarska Petera Mađara nije dobar primer jer novi premijer u Budimpešti raspolaže dvotrećinskom većinom i može da menja i ustavne zakone i sam ustav. Tusk, na njegovu žalost, ne raspolaže takvom većinom. Štaviše, u poslednjih godinu dana Tusk je morao da se suoči sa frontalnom opstrukcijom predsednika Poljske Karola Navrockog, koji zloupotrebljava pravo veta da zaustavi svaki potez vlade u pravcu demontiranja PiS-ovog sistema ili primene strukturalnih reformi.
Dodatni problem je što Tusk ne može da računa na potrebnu kvalifikovanu većinu u Sejmu da bi neutralisao veto Navrockog.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
