Ima ona kultna scena iz video-igrice, u kojoj Karl Džonson, poznatiji kao Si Džej, u svojoj prepoznatljivoj beloj atlet majici prolazi jednim od prašnjavih sokaka San Andreasa i izgovara čuvenu rečenicu: Ah shit, here we go again.
Osim što je masovno rabljena u svetu mimova, ta Si Džejeva rečenica savršenu primenu nalazi i u iščekivanju početka domaćeg fudbalskog prvenstva, koje, evo, počinje već danas. Tako je, to je ono prvenstvo koje malo-malo pa promeni ime i prezime ili format takmičenja, u kom je kvalitet fudbala veoma diskutabilan, u kom, otkako se raspala zajednička država Srbije i Crne Gore, niko nikada nije uspeo da razbije šampionski duopol Partizana i Crvene zvezde, i u kom gotovo nijedna sezona ne može da prođe bez dreke, vike i kuknjave, priče o neregularnostima i “nameštanju prvenstva”.
Međutim, koliko god to naše domaće fudbalsko prvenstvo (u odnosu na gotovo sva evropska) bilo ubogo i tugaljivo, pa ponekad čak i do zla boga negledljivo – drugo nemamo. Ponekad je poštenom ljubitelju fudbala potreban njegov Čika Dača, ma koliko oronuo i nefunkcionalan bio, njegov Karađorđe, JNA, Čair, svetloplavi stadion Radnika iz Surdulice ili njegova Marakana, tek toliko da se malo razonodi i pobegne od naporne svakodnevice, vidi stare drugare i izluftira glavu. Pa makar taj fudbal i bio onakav kakav je naš.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
