Da nije tog dana na raskrsnici, dok je kroz šoferku asfalt od vrućine titrao u daljini, napravio polukružno i zamolio ženu da oprosti što odustaje od godišnjeg odmora i da narednih meseci ona preuzme potpunu kontrolu nad porodicom, ostali bismo uskraćeni za remek delo. Prošlo je 18 meseci od tog trenutka kada je njegova knjiga zapravo počela da se piše, na putu ka Akapulku, do momenta kada je slavodobitno krenuo da je čita poslednji put pre nego što je preda urednicima.
“Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led”, bila je prva rečenica knjige. “Sto godina samoće” promeniće rakurs gledanja na lationamerička društva i istoriju, a to polukružno skretanje promeniće zauvek život Gabrijela Garsije Markesa.
Ovo je priča o jednom polukružnom skretanju u istoriji, o jednom povratku kući i jednom velikom poslu koji su uradile devojčice, devojke i žene koje su Markesa čitale u školi na maternjem.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
