Moglo ga se zamisliti kako je osmislio sve da obezbedi sebi miran odlazak u penziju, da je rasterao sve igrače koji bi eventualno mogli da obezbede dovoljno pobeda da se uključe u borbu za plej-of (a zna se da je NBA plej-of samo izvor stresa tako nepotreban za ljude u njegovim godinama), da je za nekoliko godina odbacio bilo kakva očekivanja navijača od ekipe (a zna se da navijači samo stvaraju pritisak tako nepotreban čoveku u njegovim godinama), sklonio je sve reflektore od sebe i mogao je mirno da uživa u poslednjoj fazi trenerske karijere oslobođenoj svih begativnosti koje trenerski posao nosi sa sobom.
Nije naravno Greg Popović ni u jednom trenutku pomislio da se povuče sa klupe San Antonio Sparsa; nije niko ni u Sparsima pomislio da on ne treba da bude trener, jer pre će se NBA liga ugasiti nego što bi se bilo ko u Sparsima usudio da pomisli da matorom kaže da bi mogao malo da se odmori ili da pruži priliku nekom mlađem.
A u međuvremenu postao je i član Kuće slavnih i održao najbolji govor (očekivano) na prijemu novih članova.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
