U vreme masovnih protesta protiv vlasti u Srbiji, jedan od „highlightsa“ cele priče bilo je spontano „ujedinjenje“ ostatka Srbije i Novog Pazara. Među dominantnim transparentima višemesečnih protesta je: „Pazar je svijet“.
Nikada niko nije toliko približio Sandžak sa ostatkom Srbije kao režim Aleksandra Vučića. Nesvesno, verovatno i nevoljno. Pazarski studenti, a za njima i ostala poštena raja, priključili su se talasu otpora, a nestvarne slike i snimci dočeka, zagrljaja, suza i osmeha su obilazili Srbiju.
Večito distancirani, oprezni i odbačeni zbog veštačkog turbonacionalizma na obe strane, Pazarci su od raspada SFRJ stvorili neki svoj „svijet“, gravitirali prema Sarajevu i Turskoj i zavukli se u nepoverljivu ljušturu.
Sa ulivanjem u reku slobode na ulicama, Novi Pazar je doživeo katarzu i na površinu je isplivalo pravo lice toplih, gostoljubivih i otvorenih ljudi koji su sve ove godine samo želeli da se poštuje njihova različitost i da ih razumemo. Širom otvorene ruke pune sevapa prigrlile su svakog dobronamernog čoveka.
Paralelno sa talasom otpora u Sandžaku, dizao se talas fudbalske oluje. Ružno pače srpskog fudbala počelo je da raste u labuda kada su se poklopile neke kockice.
Za vikend će u Novom Pazaru biti odigrana verovatno i najvažnija fudbalska utakmica u istoriji grada. Kao u „Lajanju na zvezde“ kada „u grad dolazi Zvezda“, tako i u subotu predveče ništa u čaršiji neće biti bitno osim dva sata fudbala na popularnom Džehenem parku.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
