“Osetio sam tog momka… Logično je bilo da se pitaš da li će da trenira dovoljno da bi uspeo ovde. Nije bio previše atletski nadaren, ali imao je ruke kao superlepak i videlo se da može da radi sve te male stvari. On je bio čovek za nas”, rekao je GM kada je odlučio da izabere na draftu malo poznatog centra iz Srbije.
Mogao je to da bude Tim Koneli iz Denver Nagetsa kada je na 41. piku, pokriven sada već čuvenom reklamom za “Tako bel” – koliko su Nagetsi sreće imali, toliko je imala i ova kompanija, jer je to ispala najefektnija reklama iako je plasirana duboko u drugoj rundi kada gledaoci već uveliko sklanjaju pogled sa ekrana i na smartfonima guglaju o novim pikovima svojih omiljenih klubova – mogao je dakle to tada da bude Tim Koneli, ali nije to bio on, niti je to bilo tada (2015. godine). To je bio neko malo poznatiji, čovek senka, ili čovek silueta, samo kada odnekud iskoči logo NBA lige.
Ovo su reči Džerija Vesta, legendarnog košarkaša i dugogodišnjeg GM-a Los Anđeles Lejkersa iz doba “Šoutajma” kada je 1989. godine rešio da sa 26. pika draftuje Vlada Divca iz Jugoslavije.
Perspektive su čudo. I duh vremena je čudo. Negde se, deluje, u vertikali jugoslovenske košarke izgubio prirodni nasledni niz, na primer Kića – Kukoč – Bodiroga; ili Moka – Sale Đorđević – Teodosić (ima tih linija bezbroj); ili eto, na primer, Krešo – Divac – Jokić. Možda je to globalizacijom uvedeno iz Amerike gde se navijačka tenzija održava stalnim povlačenjem paralela i traženjem odgovora na pitanje ko je GOAT, ko je bio bolji od koga, tek nekako se čini da tema koju je lansirao Toni Kukoč gostujući u Beogradu, da li je Jokić nadmašio Divca i Rađu, nekada ne bi uopšte bila tema.
U redu, nije ni ovde bila tema da li ih je Jokić nadmašio, koliko je bila tema da li je sve u redu sa Kukočem, da nije prespavao jedno pet, šest godina, iako očigledno ovde postoje dva ugla gledanja, racionalan i zdravorazumski (da je Jokić apsolutno nenadmašan na ovim prostorima od kada je prvi Sloven zakoračio u Panonsku niziju i prebacio žrtvenu kokošku kroz obruč u čast boga Peruna) i onaj iz Kukočevih patika. E sad, probaj ti da sagledaš stvari iz Kukočevih patika, tj. da budeš malo Kukoč!?
S jedne strane, možda je i logično zašto je Toni tako rezonovao: kao pripadnik generacije koja je vladala tadašnjim svetom kada su se tek spajale dve košarkaške civilizacije i pošto je svedočio koliko je Divac Evropljanima zaista “krčio put kroz NBA ligu”, sve ovo što je došlo posle deluje kao mlaka vodica. Jednako mu činjenica da je Jokić višestruki MVP nije toliko očaravajuća, njega je u Hall of Fame uveo Majkl Džordan lično; ni to što je Jokić osvojio NBA ligu ne fascinira ga previše jer on na ruci ima tri prstena.
Naravno, ovo su prenaglašeni argumenti u odbranu stava koji bi bio u manjini da je dokazano da ima još neko ko tako misli, ovako je u jednini – kom bi mogao da se doda i krunski kafanski argument: Divac je dva puta bio svetski prvak, tri puta šampion Evrope, juniorski prvak sveta, šampion velike Jugoslavije, osvajač Kupa Koraća dok je to bilo ozbiljno takmičenje… A Jokić u karijeri ima osvojeno samo jedno državno prvenstvo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
