“Ima nešto u toj nauci o imenima” jedan je od legendarnijih citata iz “emisije kabinetskog tipa” koju smo svojevremeno gledali na starom KCN-u. Svako malo, naleti nam neki primer u kojem možemo upotrebiti ovaj vanvremenski izraz – šta kažete, Raspadori odigrao loše za Napoli? Pa, ima nešto u toj nauci u imenima.
Kada je Dejan Milojević na leto 2021. konačno stigao u NBA – ne kao igrač, već kao trener – setio sam se upravo nauke o imenima. Jer, Dejan je potpisao za Golden Stejt Voriorse, a šta je Dejan bio nego rođeni ratnik? Štaviše, mogli ste ga mirne duše zvati Dejan R. Milojević. “Ratnik” je bilo njegovo srednje ime. Nadimak i obeležje. I ko ga je ikada gledao kako igra košarku, zna o čemu pričam.
Moj prvi susret sa Dejanom, u smislu da je on bio “dole” a ja “gore“, desio se davne 1998. FMP je rasformirao svoju vicešampionsku ekipu i rešio da se oproba sa gomilom „dečurlije“, a jedan od tih koji je doveden da popuni rupe koje su ostavili Nikola Bulatović, Nikola Jestratijević, Dejan Radonjić i Goran Bošković bio je upravo on. I ne može se reći da je njegova igra tih prvih godina – a bogami ni kasnije – bila nešto preterano lepa na oko. Ali koga je to bilo briga.
Dejan Milojević je raznosio ljude.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
