“Dok noć otkucava u ritmu muzike, ljudi se lagano kreću pod sjajem svetala što blešte kao stadionska. Turisti pijuckaju tehnikolor koktele iz ogromnih čaša. Diler marihuane u senci valja purple haze za 35 dolara, a tu pored, krezavi starac sa dva metra dugim burmanskim pitonom juri neku ženu. Na sve strane policajci.”
Karneval i kriminal. Vrelina.
Tako glasi jedan od najboljih opisa prostora koji se nepregledno širi od Oušn drajva, neonske žile kucavice Saut biča. A kada prođu dva sata posle ponoći ljudi koji žive poput uličnih pasa kreću u potragu za plenom – za sopstvenim komadićem tame ili sjaja.
Košarkaški tim iz Majamija ima malo sličnosti sa svojim okruženjem. Nema blještavih reklama, nema skupih izloga, ni haosa, ni karnevala – od svega su ostali samo vrelina i ulični psi u tim fluorescentnim, ili potpuno crnim dresovima. Premalo za pompu, hipsterske objave na društvenim mrežama i prognoze košarkaških kvazistručnjaka. Dovoljno za romantičnu priču o autsajderima koji ljubitelja košarke lako pretvore u svog vatrenog navijača.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
