Malo reči se u naše vreme zloupotrebljava onoliko i na onako neprijatan način kao reč – projekat.
Kao filolog koji je odrastao u familiji arhitekata i građevinaca, zahvaljujući čemu se i moj rukopis nalazi na nekim projektima razasutim po arhivama Evroazije, dvostruko sam osetljiv na tu zloupotrebu.
Ali, kada pričamo o modernom fudbalu, pogotovo u Engleskoj, projekat je ključna reč oko koje se sve vrti i koju ne mogu da izbegnem.
Kada je Kevin prošle nedelje odgovarao na pitanje gde će naleto i da li postoji šansa da ostane u Enlgeskoj, rekao je doslovce: Ako mi bude ponuđen pravi projekat.
Svaka promena trenera, sportskog direktora, da vlasnike i ne pominjem, svaki viđeniji transfer, kolika god da je količina novca upletena, lakše će proći ako ga prati odgovarajući projekat. Osim, naravno, ako zove Real Madrid, u tom slučaju noge idu same.
Pisao sam van na ovim stranicama neretko o projektima koji dominiraju engleskim fudbalom. O Eduovom, koji je Arsenal vratio u vrh engleskog fudbala (a sledeća priča iz istog kluba neminovno sledi predstojećeg leta, kad shvatimo šta to planira novi režim), i onom koji je vratio slavne dane na Villa Park.
O superiornoj viziji Johna W. Henryja, koji je posle bejzbola i u fudbalu prekinuo najduže čejkanje elitnog kluba na titulu, i jedinom što je njegov Liverpool sprečilo da vrati osamdesete: katalonskoj viziji gospode iz Abu Dhabija, nakon što su prethodno prosuli četiri godine i više od milijarde na “lako ćemo” opcije.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
