Malo reči se u naše vreme zloupotrebljava onoliko i na onako neprijatan način kao reč – projekat.
Kao filolog koji je odrastao u familiji arhitekata i građevinaca, zahvaljujući čemu se i moj rukopis nalazi na nekim projektima razasutim po arhivama Evroazije, dvostruko sam osetljiv na tu zloupotrebu.
Ali, kada pričamo o modernom fudbalu, pogotovo u Engleskoj, projekat je ključna reč oko koje se sve vrti i koju ne mogu da izbegnem.
Kada je Kevin prošle nedelje odgovarao na pitanje gde će naleto i da li postoji šansa da ostane u Enlgeskoj, rekao je doslovce: Ako mi bude ponuđen pravi projekat.
Svaka promena trenera, sportskog direktora, da vlasnike i ne pominjem, svaki viđeniji transfer, kolika god da je količina novca upletena, lakše će proći ako ga prati odgovarajući projekat. Osim, naravno, ako zove Real Madrid, u tom slučaju noge idu same.
Pisao sam van na ovim stranicama neretko o projektima koji dominiraju engleskim fudbalom. O Eduovom, koji je Arsenal vratio u vrh engleskog fudbala (a sledeća priča iz istog kluba neminovno sledi predstojećeg leta, kad shvatimo šta to planira novi režim), i onom koji je vratio slavne dane na Villa Park.
O superiornoj viziji Johna W. Henryja, koji je posle bejzbola i u fudbalu prekinuo najduže čejkanje elitnog kluba na titulu, i jedinom što je njegov Liverpool sprečilo da vrati osamdesete: katalonskoj viziji gospode iz Abu Dhabija, nakon što su prethodno prosuli četiri godine i više od milijarde na “lako ćemo” opcije.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
