Možda je zbog ove trke sa Arsenalom u kojoj je „simpatični autsajder“ nekako uspeo da postane „zlikovac“… Možda je zbog navika, nečeg što sam uzimao zdravo za gotovo i smatrao da će uvek biti tu kao omiljeni neprijatelj. Možda ne volim rastanke i tu neizvesnost koju nose velike promene.
Možda sam omekšao, a možda se i on promenio.
Postao je više od trenera; doneo je neku ljudsku dimenziju profesionalnom fudbalu lišenom prava na stav i mišljenje. Prevelik za PR kontrolu, iskočio je iz klišea trenera koji vrte iste fraze i boje se da javno iznesu mišljenje o bilo čemu što nije suvoparna analiza utakmice ili žalba na suđenje.
Kao trener mi nije porastao, jer nije imao kud više, ali kao osoba me je sve više oduševljavao i sada ga gledam iz potpuno drugog ugla.
Otkako znam za sebe, znam i za Đozepa, Žozepa ili Hosepa Gvardiolu. Nisam godinama ni znao kako mu se ime pravilno izgovara, dok jednostavno za ceo svet nije postao Pep. I promenio fudbal. Nekada odličan plejmejker, kao trener je postao fudbalski revolucionar. Verovatno jedini u ovom veku.
Možda ima boljih, simpatičnijih, hrabrijih… Ali niko od njih nije toliko uticao na fudbal i promenio ga kao inteligentni Katalonac. Samo pogledajte čije se ime prvo pomene kada neko želi promenu preko noći.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
