Zašto Električni orgazam nije pobedio na Evroviziji?

Devetnaesti nastavak naučno-fantastičnog romana „Crveni“. Inspirisano romanom Marka Vidojkovića „E baš vam hvala“ i po motivima scenarija „Crveni“ Srđana Dragojevića

Svi objavljeni nastavci dostupni su OVDE.

★

 POGLAVLJE 65

BEOGRAD, SFRJ DIMENZIJA

„Dok istina obuje cipele, laž proputuje pola svijeta.“

Josip Broz Tito

Oni, nešto stariji, koji muku muče u Ex-YU dimenziji, živo se sećaju snimka iz Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i sledećeg prizora: ambasador Savezne Republike Jugoslavije demonstrativno napušta veliku salu Ujedinjenih nacija. Tridesetog maja 1992. godine, Rezolucijom 757 uvode se međunarodne sankcije tom privremenom patrljku Jugoslavije, zbog nikada priznatog učešća u ratnoj kasapnici po linijama zamišljene, somnabulne fantazmagorije, nazvane „Velikom Srbijom“.

Veoma sličnu sliku posmatraju i građani SFRJ tri i po decenije kasnije, ali u sopstvenoj dimenziji, za koju su, sa solidnom argumentacijom, verovali da je najbolji od svih svetova. Čitavoj naciji zebe srce zbog ovog dramatičnog događaja koji može da promeni sudbinu dvadeset i sedam miliona Jugoslovena. Zabrinuto lice spikera Jutela saopštava im:

„Izglasana rezolucija Ujedinjenih nacija, pod pretnjom najšireg spektra sankcija, od naše zemlje zahteva pristup međunarodne posmatračke misije svim portalima, kako onom neaktivnom, u Zagrebu, tako i onome u Beogradu, glavnom gradu naše domovine.“

Izvorinka proviri iz kuhinje, bacajući pogled na TV. Vrti glavom, zabrinuto. Onda se seti svog, od rezolucije, hitnijeg problema. – Uh, zagore mi zaprška.

Stojan Džanko gleda Jutel dopisnika sa glasnim negodovanjem. – Pička im materina! Čak su i one naše, nesvrstane seronje, glasale za ovo sranje! Pa ovo je ko četres’ osma! Ali opet ćemo reći NE!

Izvorinka Džanko se vraća iz kuhinje i seda do njega. – Čitavom svetu?

– Ma ko ih bre jebe, stručno?! Ne može nam niko ništa*!

* „Ne može nam niko ništa“ (jači smo od sudbine), folk pesma iz 1989. u izvođenju Mitra Mirića, nematerijalno blago Ex-YU dimenzije.

Ni Izvorinka ni Stojan ne dodaju poznati stih „Jači smo od sudbine“, što je za ovu dimenziju više nego logično, jer poznate pesme u njoj – nema!

U dimenziji SFRJ Mitar Mirić nikada nije postao folk pevač, već se sa roditeljima iz bosanskog sela Ugljevik preselio u Francusku, kada su njegovi dobili posao u fabrici „Citroen“ i tamo postao uspešan građevinski preduzimač.

Nema ni filma „Rane“. Njegov scenarista i reditelj Srđan Dragojević nikada se u ovom svetu nije bavio filmom, iako je primljen na studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegov profesor Radonjić, sa predmeta Opšta psihologija dva, pokolebao je potencijalnog reditelja rečima „Zar ćete vi, Dragojeviću, u cirkuzante!?“, te je ovaj ostao kao asistent na Katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Danas je profesor Socijalne psihologije i autor tuceta knjiga za decu i odrasle, različitih žanrova, te vodi mnogo ispunjeniji i lepši život od njegovog nesrećnog dvojnika iz Ex-YU dimenzije.