Šta je zajedničko izmišljenim ljudima kao što su Volter Vajt (Breaking Bad), Toni Soprano (The Sopranos), Majkl Skot (The Office) i Logan Roj (Succession)? Ako ste prvo pomislili da su im zajedničke, da se fino izrazim, izvesne psihopatske crte, u pravu ste. Međutim, mislila sam na nešto drugo – na nešto što smo, i kao društvo, a bogami i kao pojedinci, masovno oguglali. I ne samo oguglali, već smo to uzgojili, obrali, pripremili i punih usta pojeli. A to je — licemerje.
Za taj termin svi smo čuli, verovatno još dok smo bili skoro klinci i svi makar slutimo njegovu definiciju. Da budemo sigurni da pričamo o istoj stvari, hajde da vidimo kako licemerje možemo da definišemo. Ono podrazumeva da javno govorimo (najčešće u formi busanja u grudi junačke) kako imamo neke osobine, moralna uverenja i principe, koji su društveno poželjni i koji nas predstavljaju u određenom (pozitivnom, razume se) svetlu. Međutim, kad se gleda ponašanje, onda se jasno vidi da, ne da se ne ponašamo u skladu sa tim osobinama, uverenjima i principima, već se najčešće ponašamo potpuno suprotno.
Ovde je bitan i faktor motivacije, to jest – zašto to radimo? Odgovor je: da bismo se prikazali na određen način (najčešće boljim nego što jesmo), sakrili neke svoje namere, manipulisali i postigli neki cilj.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
