Prošla nedelja je protekla u svetlu Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji predstavlja najvažniju godišnju globalnu kampanju namenjenu podizanju svesti o značaju mentalnog zdravlja. Nama stručnjacima puna su usta priče o mentalnom zdravlju, a u privatnom sektoru svaki dan raste broj retreat-ova i programa koji imaju za cilj da unaprede naš “wellbeing”. Šta zapravo znači ovaj rogobatni anglosaksonski termin?
Mentalno blagostanje (wellbeing) predstavlja širok konstrukt i pokriva čitav spektar iskustava koja se kreću od samoostvarenosti pa sve do hroničnih problema u funkcionisanju. Postoji veliki broj definicija, a jedna od najsveobuhvatnijih definicija SZO glasi da je mentalno blagostanje stanje u kom svaki pojedinac shvata svoje sposobnosti, može da se suoči sa normalnim stresorima života, može produktivno da radi i sposoban je da doprinosi svojoj zajednici. Možemo reći da ova definicija ne odstupa umnogome od Frojdove, više od dva veka stare ideje, da je mentalno zdrava osoba ona koja je sposobna da voli i da radi. Kasnije je ovu Frojdovu definiciju nadopunio Donald Vinikot, britanski pedijatar i psihoanalitičar, koji je dodao definiciji treći glagol – igrati se. On je naglašavao važnost igre u razvoju deteta i razumevanju sveta oko sebe, što se u svim kasnijim fazama čoveka ogleda u njegovoj radoznalosti, otvorenosti za iskustva i spremnosti da se upusti u istraživanje. Dakle, prema eminentnim začetnicima psihoanalitičke misli i teorije, mentalno zdrava osoba je ona koja smatra da je svet bezbedno mesto i sposobna je da pruži i primi ljubav, sposobna je da svojim angažovanjem doprinosi društvu, i ima kapacitet da bude spontana, radoznala i istražuje sebe i svet oko sebe.
Prema SZO pravo na očuvanje mentalnog zdravlja spada u osnovna ljudska prava, međutim reklo bi se da postaje sve teže ostvariti ga u današnjem nestalnom, haotičnom i ubrzanom svetu. Taman što smo prestali nasmrt da se plašimo koronavirusa i da se oporavljamo od posledica socijalne izolacije, već nas je sustigao rat u Ukrajini i inflacija, pa masovni masakri i nepovratni gubitak najnevinijih – dece, a aktuelno smo svedoci terorističkih napada u Izraelu, i sve to dok nas uredno obaveštavaju o neredima i stradanju naših ljudi na Kosovu. U međuvremenu na ulicama pokušavamo da sačuvamo domovinu od države, dok molimo svemoćnog predsednika da zaštiti naše reke, nasipe i vazduh od beskrupuloznih kapitalističkih eksploatatora.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
