Za Vudija Alena se kaže da je jedan od najdugovečnijih pacijenata psihoanalize. Prema njegovim biografima, na “kauč” je prvi put legao još davne 1963. godine. I od tada psihoanaliza postaje način života kome je i danas ostao dosledan. Shodno tome je nesumnjivo jedan od najistaknutijih filmskih reditelja koji je toliku pažnju u svom radu posvetio upravo ovoj psihoterapijskoj paradigmi. Zapravo, rad ovog njujorškog reditelja je zasnovan na nizu formalnih, narativnih i tematskih konstanti kroz koji se često provlači komični ton, u kojima su koncepti poput emocionalne nestabilnosti i njenog psihoterapijskog tretmana snažno predstavljeni. Frojd, Edip, incest, anksioznost, depresija, neuroza i psihoza, krivica i stid, paranoja i narcisističke povrede, terapijske seanse, sve su ovo elementi koji se pojavljuju kao Alenov prirodni etar i svakodnevni diskurs, i koje on, kao filmski stvaralac, sistematski, na zabavan način povezuje sa svetom psihoanalize.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
