Prvu sezonu “Sluškinjine priče” odgledala sam pre nekoliko godina, u dahu. Danima nakon toga nisam mogla da izbacim iz glave jednu rečenicu, misteriozno urezanu u zid sobe u kojoj glavna junakinja boravi kao zatvorenica u sistemu koji je pod maskom morala oduzeo ženama sve – identitet, pravo glasa, telo.
Pisalo je:
“Nolite te bastardes carborundorum.”
Latinski? Pa, ne baš. Preciznije – pseudolatinski. Fiktivna fraza izmišljena da zvuči staro i moćno. Grubo prevedeno:
“Ne dozvoli da te pokore.”
Taj šapat otpora za mene je postao mantra. Toliko snažno me je dotakla ova priča da sam nestrpljivo čekala svaku narednu sezonu. A sa svakom novom epizodom, rasla je i moja svest o nevidljivim silama koje oblikuju položaj žena u našem društvu.
Iskoristite veliku letnju akciju i čitajte Velike priče
VELIKA LETNJA AKCIJA
MESEC DANA ČITAJTE BESPLATNO
Klikni OVDE
Već imate nalog? Ulogujte se
