“Sve crvene zastavice su bile tu da me upozore, ali ja sam zaključila da je to karneval.” Mim sa pomenutom rečenicom je više puta bio deljen na društvenim mrežama. Svaki put me je zasmejao ali i rastužio jer ukazuje na ono što kao psihoterapeutkinja u praksi često srećem – ne umemo da razlikujemo uzbuđenje od signala koji nam govore da nismo na sigurnom mestu.
Ako ste pratilac psiholoških sadržaja na društvenim mrežama, sigurno ste se sreli sa listom ponašanja koja su tipična za problematične i emocionalno nedostupne ljude, one koje treba da izbegavate i koji su opasni po vaše mentalno zdravlje. Ako ste se par puta opekli, verovatno ste naučili da crvene zastavice nisu karneval i dobro prepoznajete kojih ljudi treba da se klonite. Ipak, to ne znači da znate kakav je osećaj kada ste na sigurnom mestu. Jer znati šta je bezbedno po nas ne ide po principu “to ti je sve suprotno od nebezbednog”. Možda ste zbog negativnih iskustava naučili od čega treba da se sklonite, ali da li ste naučili ka čemu treba da težite? Ko su ti emotivno dostupni ljudi? Zašto nema nigde priručnika i za njih pa da znamo koga tačno treba da potražimo? Stvar je naravno kompleksnija od toga da može da stane u priručnik, a kamoli u jedan tekst, ali volela bih da zajedno istražimo taj pojam emotivne dostupnosti i drugih zelenih zastavica koje kažu “na bezbednom si”.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
