Nikada u životu nisam radila alergo-test, ali kada bi postojao neki takav test na pretencioznost i kad bih ga uradila, sigurno bih se sva osula, od glave do pete. Teško mi je da se setim bilo koje druge suštinski bezazlene ljudske delatnosti koja me više odbija od pretencioznosti.
To može da ima veze sa time što je dosta jednostavno videti šta se nalazi iza, recimo, dugačkih i komplikovanih rečenica sa nepoznatim izrazima, ili dizajnerske odeće koja košta kao pola stana u centru, ili elitističke ideje da su neki ljudi, prosto zato što su (možda) inteligentniji, vredniji kao ljudska bića (što je, inače, fašizam u najavi, jer eto njega gde god imaš podelu na „nas” i „njih”, pri čemu smo „mi” bolji, a „oni” su smeće i bilo bi bolje da ne postoje). Jednostavno je videti da sve ove stvari služe da se sakrije nešto drugo – ali šta?
Pre nego što odemo u psihološko istraživanje pretencioznosti, da vidimo prvo na šta bi sve ona mogla da se odnosi. Fora je u tome što ono što je za nekoga genijalno, za nekog drugog može da bude pretenciozno, i obrnuto. Ona je, u velikoj meri, stvar subjektivne percepcije (kao da postoji neka percepcija koja nije subjektivna!), i zato će ti možda zbog nekih primera koje ću ovde navesti doći da mi bacaš pokvarena jaja pod prozor (nemoj).
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
