Tekst je objavljen u Njujork tajmsu.
***
Nedavno sam bila na jednoj žurki i upoznala vrlo prijatnog čoveka koji nije prestajao da priča o renoviranju svog podruma. Skoro sat vremena mi je u najsitnijim detaljima prepričavao svaki korak: postavljanje rigipsa, instalacije, zamenu prozora.
U jednom trenutku sam uhvatila pogled prijateljice i uputila joj ono što nazivam “pogled-porukom”: “Molim te, spasi me. Preklinjem te.”
Prijateljica, koja se u tom trenutku nalazila u veselijem delu žurke gde se igralo i gde su bile mini-pite od rakova, uzvratila je pogledom punim izvinjenja.
Na kraju, kada je čovek konačno udahnuo vazduh po prvi put, našla sam izgovor da odem po piće.
Većina nas poznaje taj nelagodan osećaj nemira kada zaglavimo u razgovoru koji teče u jednom pravcu. To se dešava i na druženjima i na poslu: kolega koji otme sastanak, prijatelj koji drži propoved za večerom, dejt koji se pretvori u monodramu, piše novinarka Njujork tajmsa.
Pitala je stručnjake kako da (ljubazno) vratimo razgovor u svoje ruke.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
