Nedavno sam sa Lanom Nikolić u Sinergijinom podkastu „Otvoreni razgovori” govorila o imposter sindromu i načinima na koje se ispoljava u našim životima. Dotakle smo se toga da ga društvo često vidi kao „problemčić” uspešnih ljudi – trenutke sumnje koji dođu i prođu – ali iza te sumnje često stoji mnogo dublja psihološka borba za sopstvenu vrednost, patnja, a ponekad i očaj.
Iako smo pokrile brojne teme, depresija se ni u jednom trenutku nije eksplicitno pojavila u razgovoru. Ipak, nakon što smo završile snimanje, ostalo mi je jedno pitanje koje nisam mogla da izbacim iz glave: da li je imposter sindrom samo lepše ime za visokofunkcionalnu depresiju?
Odgovor na to pitanje pronašla sam u narednim danima, tokom psihoterapijske sesije sa klijentkinjom koja mi je govorila o tome kako se oseća usamljeno i kako ne može da se poveže sa entuzijazmom i nadom koju Srbiji daju aktuelni studentski protesti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
