Nedavno sam sa Lanom Nikolić u Sinergijinom podkastu „Otvoreni razgovori” govorila o imposter sindromu i načinima na koje se ispoljava u našim životima. Dotakle smo se toga da ga društvo često vidi kao „problemčić” uspešnih ljudi – trenutke sumnje koji dođu i prođu – ali iza te sumnje često stoji mnogo dublja psihološka borba za sopstvenu vrednost, patnja, a ponekad i očaj.
Iako smo pokrile brojne teme, depresija se ni u jednom trenutku nije eksplicitno pojavila u razgovoru. Ipak, nakon što smo završile snimanje, ostalo mi je jedno pitanje koje nisam mogla da izbacim iz glave: da li je imposter sindrom samo lepše ime za visokofunkcionalnu depresiju?
Odgovor na to pitanje pronašla sam u narednim danima, tokom psihoterapijske sesije sa klijentkinjom koja mi je govorila o tome kako se oseća usamljeno i kako ne može da se poveže sa entuzijazmom i nadom koju Srbiji daju aktuelni studentski protesti.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
