Iako je ova reč prilično izlizana, a tema se nekad čini dosadnom, ne možemo ignorisati činjenicu da je nisko samopouzdanje i dalje veliki problem koji narušava kvalitet života mnogih ljudi. Ono što mislimo o sebi, i način na koji doživljavamo svoju vrednost, kreira naš život i značajne odnose.

Nisko samopouzdanje ima brojna lica. Nekada nisko samopouzdanje može biti vidljivo – kroz stidljivost, nesigurnost, i povlačenje od rizičnih, izlažućih situacija koje mogu dovesti do novih neuspeha, i potvrde da nisu vredni. Ali nekada će nas simptomi poput anksioznosti, ili možda perfekcionizma, radoholizma i narcisizma zavesti, pa nećemo prepoznati da iza ovih simptoma, koji karakterišu uglavnom “uspešne”, “samopouzdane” ljude – stoje odbrane od doživljaja niže vrednosti i pokušaji da se spoljnim sadržajima ili izgledom nadoknadi unutrašnji “nedostatak”.

Kada dođu na terapiju, klijenti retko pominju samopouzdanje. Govore o anksioznosti zbog toga što su izloženi na poslu, ili su nesigurni u odnosu sa partnerom. Pitaju se zašto nikako da nađu pravog partnera za sebe, ili dobiju unapređenje. Odgovor je jednostavan ali zahteva ozbiljan rad kako bi se realizovao. Ako hoćeš pravog partnera, moraš biti onaj pravi. Moraš videti sebe kao nekog ko je dovoljno vredan i poželjan. Moraš se sviđati sebi. To naravno zahteva svesnost i rad na prihvatanju svega što jesmo, kako partner ne bi dolazio da nas “spasava” i čini kompletnim. Mi nalazimo ljude koji su naša ogledala, i zato je odgovor uvek u odnosu koji imamo prema sebi samima. Da li mi zaista mislimo da smo vredni da nas neko izabere i voli, ili čekamo da neko dođe i učini nas vrednijima?