Ne pitajte ljude “imaš li nekog”

Ko će ti doneti čašu vode kada ostariš? Čuveno pitanje na slavama, rođendanima i drugim porodičnim okupljanjima. Tu su i ostale veoma popularne rečenice poput “Porodica se raspada. Ljudi su bahati. Niko više neće da se trudi da održi brak”…

Ako ste sami (kada kažem sami, mislim bez partnera), velika je šansa da vas ljudi nekada otvoreno (i dodala bih krajnje nepristojno) pitaju da li ste u braku, da li imate nekoga i da li imate dece. Čak i kada vas ne pitaju, a vi svejedno spomenete da nemate ništa od navedenog, pogledaju vas sažaljivo ili izgovore još jedan, meni omiljeni biser: “naći ćeš već nekoga”. Već godinama sam na jednom porodičnom okupljanju na koje dolazi moja bivša profesorka matematike, svedok kako je pitaju sve to isto i na kraju zaključe da će više sreće imati sledeće godine. I tako svake godine.

Iako sam veoma netrpeljiva prema pitanjima ovog tipa, nedavno sam se našla u situaciji u kojoj sam samu sebe prilično iznenadila. Naime, srela sam se sa koleginicom sa fakulteta koju nisam videla dvadeset godina. Našle smo se na poslovnom ručku i nakon što smo iscrple sve poslovne teme, poželela sam da saznam više o njoj. Družile smo se na fakultetu, pa je bilo sasvim očekivano da potegnemo i privatne teme. Biću iskrena sa vama (a i sa sobom), prvo što mi je palo na pamet bilo je da je pitam da li je udata i ima li dece.