U poslednjih sto godina brak se radikalno promenio. Bar u takozvanom zapadnom svetu, kome želim da verujem da pripadamo, iako se ponekad baš ne osećam tako. Ministarka za porodicu nam je žena koja govori da je isticanje problema akušerskog nasilja deo propagande za sprečavanje rađanja. I donira ventilatore porodilištima kao vid podrške porodiljama usred toplotnog talasa.
Ne treba im klima, poručuje ona tim gestom, naše su se pramajke porađale na njivama. Ove razmažene poslovne žene hoće da im i taj iskonski čin donošenja deteta na svet bude prijatan kao što su im prijatne klimatizovane kancelarije u kojima rade. Čisto bahaćenje i bezobrazluk.
Ali to je druga priča, politička, reći će neko, kakve to veze ima s brakom?
Ali i brak je politička tema, nemojte se zavaravati. To što poslednjih stotinak godina o braku govorimo kao o nečemu što se dešava iz ljubavi i što predstavlja okvir za odgajanje dece ne znači da je on izgubio svoju političku osnovu. Na braku i porodici prelamaju se ključne političke teme, samo što, umorni od politikantstva kome smo svakodnevno izloženi, to lako zaboravimo.
Ali krenimo redom.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
