Nauka bi, u svojoj osnovi, trebalo da se bavi vrlo konkretnim i opipljivim stvarima. Suština nauke se svodi na sledeću proceduru poznatiju kao “naučni metod” – postavite hipotezu, izvršite eksperiment i zatim, u zavisnosti od rezultata eksperimenta, postavljenu hipotezu usvajate ili odbacujete (sa određenim pragom značajnosti). Ovo je, nažalost, vrlo teško izvodljivo kada je ljudski mozak u pitanju budući da su invanzivna istraživanja, kakva obično izvodimo na životinjama, zabranjena iz etičkih razloga a opservacioni metodi koji se uobičajeno primenjuju na mozgu (magnetna rezonanca, MRI, elektroencefalografija, EEG i slične tehnike) pate od različitih nedostataka i obično obuhvataju vrlo mali broj ispitanika, što dovodi do zaključaka koji su često vrlo upitni i nemoguće ih je replikovati. A bez mogućnosti replikacije eksperimenta nema nauke. Ovo je dovelo do onoga što se u naučnim krugovima, pogotovo u psihologiji, naziva “replikacionom krizom”. Kada je 2015. godine selektovano stotinu (visokocitiranih) naučnih radova za replikaciju, odabrane laboratorije su mogle da replikuju samo polovinu rezultata iz oblasti kognitivnih nauka, dok je u oblasti socijalne psihologije to bila samo četvrtina rezultata (75% failure rate).
Gledajući ove brojeve i laiku je jasno da stvari ne stoje baš najsjajnije. Situacija se samo pogoršava time što se naučnici forsiraju da pronalaze nove i nove teme za istraživanje dok se malo ko zanima time da proveri kvalitet onoga što je objavljeno. I tako dolazimo do eksplozije istraživanja u oblasti “vrućih tema” (hot topics) gde broj radova eksponencijalno raste iz godine u godinu, na osnovu tih radova se formiraju društvene politike, a kada na kraju, u realnom životu (koji je ultimativni test svakog laboratorijskog rezultata), ništa od toga ne funkcioniše, onda se sve sruši kao kula od karata. Mindfulness je upravo jedna od tih kategorija gde je potrošeno brdo para, napisana tona radova, napravljene čitave nove grane industrije, od self-help gurua do korporativnih trenera i mobilnih aplikacija, sve sa vrlo slabim ili nikakvim realnim učinkom. Krenimo redom.
Mindfulness je vrsta meditacije i često se opisuje kao “biti prisutan u datom momentu”. Kao metod dostizanja ovakvog stanja svesti možete, recimo, koristiti disanje – treba da ostanete koncentrisani na ritam svoga disanja i da odbacite misli koje vam odvraćaju pažnju.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
