„Šest meseci, posle toga bićeš kao nova”, „Meni je trebalo pet godina, kontam da je to taman”, „Ma sve se to zaboravi za godinu-dve”. Ove rečenice slušala sam baš u jeku jednog od svojih većih životnih brodoloma zvanog razvod. Ljudi su stvarno hteli da pomognu i davali mi prilično divlje projekcije oko toga koliko će da traje oporavak. Hvala im na tome, nema sumnje da je namera bila dobra.
Iz ove perspektive, za koju mogu da kažem da dolazi iz oporavka, jedino što znam je da oporavka nema. Barem ne u tom smislu u kom ga podrazumevaju kvantifikacije vremena koje on zahteva. Ta ideja, da ćeš da boluješ neko vreme, pa će onda naprasno da ti bude bolje, u najmanju ruku je previše pojednostavljena. Nisam se, dakle, oporavila u smislu da sam to „izbacila iz svog sistema”. Stvar je daleko kompleksnija: morala sam da srušim čitav sistem i izgradim ga iz početka. Koliko je trajalo? Nemam pojma, ali dugo. Teško je izmeriti. Uostalom, nije mi baš jasno šta se tu tačno meri, kao ni šta je tačno oporavak. Koja je to tačka do koje dođeš i kažeš: „Eto, prošlo je, sad sam okej”?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
