„Criminal Record” bila je serija koju sam gledala paralelno sa četvrtom sezonom „True Detective” i zahvaljujući njoj nisam zauvek izgubila veru u ljude, serije, život. Dobro, možda dramim, ali evo o čemu je reč: o još jednom biseru Apple produkcije koji nije zasijao dovoljno daleko, a trebalo bi, pošto je serija (pričam, naravno, o „Criminal Recordu”) izvrsna. Jedna je od stvarno malobrojnih koje su uspele da mi izazovu slične emocionalne reakcije koje proživljava glavna glumica — od anksioznosti, preko besa, pa sve do inata. Detektivka Džune Lenker u ovoj priči ima jako dobar razlog da prekopava po slučaju ubistva jedne žene, ali je u tome sprečavaju manje-više svi. Na čelu tih koji bi najradije da se o tom slučaju više nikada ne priča je Danijel Hegarti, koji je, inače, brutalno dobro odglumljen lik, na nivou Sarumana, to jest genijalnog Kristofera Lija (naklon do poda za Pitera Kapaldija).
Serija je izvrsna zato što te, dok je gledaš, ne voza samo po klasičnoj „whodunit” šemi, već i po tome što baš tog glavnog lika Hegartija najpre vidimo kao okorelog negativca. On je taj koji, očigledno, sabotira detektivku Lenker da otkrije šta se u tom starom slučaju stvarno desilo. Međutim, kako vreme odmiče, a plot postaje sve zamršeniji, Lenker i Hegarti se sve više zbližavaju, tako da u jednom momentu postaju i saradnici. I sve vreme dok gledam to kako se sad odjednom srdačno rukuju i pitaju za zdravlje, osećam nekakvu nelagodu, iako se iz petnih žila trudim da verujem da to stvarno jeste tako. Naravno — i sad ide spojler, tako da čitaš na sopstvenu odgovornost — na kraju se ispostavi da Hegerti sve vreme igra igru, to jest sve radi samo u svoju korist, ne mareći puno za to kako to utiče na druge ljude.
Dakle, serija te izvoza kao magare, tako što se na potpuno uverljiv način poigra sa tvojim poverenjem. Iako jeste izmišljena priča i, kao i svako uživljavanje, ipak je samo to — uživljavanje — naterala me je da razmišljam o jednom tako ključnom konceptu u međuljudskim odnosima, a to je poverenje. Poverenje da će, kao u ovoj izmišljenoj priči, policija raditi svoj posao kako treba, da će onaj ko je kriv za gnusan zločin na kraju biti priveden pravdi i da niko nevin u tom procesu neće stradati. Iako je priča izmišljena, sve su ove ideje, primetićeš, vrlo realistične.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
