„Autaritarnom ličnošću se smatra ona osoba koja nije postigla svoj autentičan razvoj, a u zamenu za tim teži postizanju nadmoći, koju pokušava da ostvari nad drugim ljudima. Kao takva, autoritarna ličnost je uvek agresivna, jer predstavlja negaciju drugih i potiskivanje svega što je humano.” (Citat iz knjige „Kako otkriti zlo u sebi i drugima: Čovek – dobar ili zao?”*)

Dugo sam razmišljala na koji način da započnem ovaj tekst. Tačnije, razmišljala sam koji od bezbroj primera da upotrebim, a do svakog od tih primera strašno je lako doći: samo se izložiš nekoj vesti, na TV-u, u novinama ili na portalu, pa potražiš bilo koju izjavu koja potiče od ljudi iz određene ekipe u skupim odelima i sa jeftinim floskulama. A onda sam našla na ovaj gornji citat i shvatila da je u njemu sve rečeno savršeno.

Pojam autoritarne ličnosti razvio je Teodor Adorno sredinom prošlog veka, kada je svet još uvek bio zapanjen nad zlom koje su činili fašisti. Sa idejom da, ubuduće, postane moguće na vreme prepoznati pojedince koji ne vide problem u činjenju zla na masovnom društvenom nivou, Adorno je sa kolegama razvio takozvanu F-skalu, pri čemu je F skraćeno od „fašizam”. Njom se merilo kolike su autoritarne tendencije koje neka osoba ima.